Eesti Päevaleht 15 oktoober 2007, www.epl.ee  Янус Пийрсалу
Eestlaste vanim küla Venemaal naudib viimseid hingetõmbeid
Последнее дыхание старейшего эстонского села России
Külas on praegu alles umber 60 eestlast. Eesti kogukond jääb aga väiksemaks ja väiksemast ning peatselt lakkab vanima eesti küla eestikeelne põlvkond seal eksisteerimast.


Venemaa vanima eesti küla viimane eestikeelne põlvkond peab hinge sees pensioni ja potipõllundusega. Elu on raske ja kohalikud eriti entusiasmist ei pakata.


"Ei mäletagi õieti, millal ma viimati Eestis käisin... Vist 1970-ndatel - tollal me käisime Antsuga tihti ikka seal," arutab Vaike Taidla peaaegu omaette.



Tema minia, 54-aastane Nelli Maier ei viitsi üldse arvutama hakatagi. Nii ammu oli see, kui ta Eestis käis. Veidi mõelnud, arvab ta, et ta pole pärast Eestist ärasõitmist, mis juhtus kuuendas klassis, isamaal enam käinudki.

"Ma pole saanudki minna - algul pidin õppima, läksin mehele, siis pidime minema, aga lapsed sündisid ja ei saanud jälle minna. Hiljem polnud jälle raha," võtab Nelli läbi põhjused, miks on minemata jäänud.

Vaike, Nelli, Nelli mees Eduard ja kõik nende naabrid on ühed erakordsed eestlased. Nad on Venemaa eestlased, kuid nad ei ela Punasel Lagedal ega Ülem-Suetukis, mis on kõige kuulsamad ja suuremad eestlaste külad Venemaal.



Erakordsed on nad sellepärast, et nad on praktiliselt viimane põlvkond, kes elab Venemaa kõige vanemas eestlaste külas Allmäel Stavropoli krais. Allmäe külast teatakse Eestis vähe. Neist ei ole ajakirjanduses peaaegu üldse kirjutatud.


Kohustuslik Linini koju koolimaja ees. Kunagi õpiti siin eesti keeles.
Обязательный памятник Ленину перед школой. Когда-то учились здесь на эстонском языке.
Eestlaste surnuaed omapäraste haudadega.
Эстонское кладбище со своеобразными могилами.
В селе сейчас проживает около 60 эстонцев. Эстонская община становится все меньше и меньше, так что скоро перестанет существовать там эстонскоязычное поколение села.

Последнее эстонскоязычное поколение эстонского села России выживает за счет пенсий и горшочного земледелия. Жизнь трудная и местные особого энтузиазма не испытывают.

"Хорошо не помню, когда я в последний раз в Эстонию ездила: На-верное в 70-е годы. В то время мы с Антоном часто бывали там", рассуждает Вайке Тайдла почти про себя.

Её невестка, 54 летняя Нелли Майер не хочет вообще начинать рассу-ждать. Так давно это было, когда она в Эстонии была. Немного подумав, решила она, что после поездки в Эстонию, что было в шестом классе, она на Родине больше не бывала.

Не могла поехать - вначале должна была учиться, вышла замуж, тогда хотели поехать, но родились дети и опять не могли поехать. Позже не было денег, рассматривает Нелли причины, почему поездка не состоялась.

Вайке, Нелли, муж Нелли Эдуард и все их соседи являются необыч-ными эстонцами, они являются эстонцами России. Хотя они не живут в Красной поляне или в Верхнем Суетуке, которые являются самыми извест-ными и большими эстонскими селами в России. Необычными являются они потому, что они практически последнее поколение эстонцев, кто живет в самом старом в России эстонском селе подгорное Ставропольского края.

О селе Подгорном в Эстонии знают мало. О нем в истории почти вообще ничего не написано.

Parema elu jahil

Sisuliselt Kaukaasia jalamil asuv Stavropoli krai oli tsaari-Venemaa ajal esimene piirkond, kuhu paremat elu otsima läinud eesti talupoegadest vabatahtlikke väljarändajad elama lubati.


Allmäe ehk kohalikus keeles Podgornõi küla asustasid eestlased 1868. aastal ehk aasta enne esimest üldlaulupidu Eestis. Nii ammu juba. Kuulsad Sulevi ja Salme küla Abhaasias ning Punase Lageda Sot%is asutasid eestlased ligi 20 aasta hiljem.


20. sajandi algul elas Allmäel ja selle ümbruses 1300 eestlast, pärast Venemaa kodusõda 1920. aastate alguses jäi järgi 800. Praegu elab Allmäel veel umbes 60 inimest, kes peavad end rahvuselt veidikenegi eestlaseks. Korraliku eesti keelt räägivad neist veel umbes pooled. Õnneks ka mõned noored.


73-aastane Juhan Väli räägib, et kuni viimase suure sõja lõpuni oli Allmäe puhas eestlaste küla. Sajandi algul ehitasid eestlased ise omale kiriku ja kooli, kus õpetati eesti keeles. 1930. aastatel ehitas Nõukogude võim kiriku ümber klubiks ning keelas koolis eestikeelse õppe. Kõik nii nagu ka teistes eesti külades Venemaal.


Tean juba ette, et järgmiseks ütleb Juhan, et vanasti oli elu parem.


"Vanasti oli elu siin palju parem," ütleb Juhan. "Käidi koos kinos ja klubis, kõik olid ühel nõul, praegu õiendab igaüks omaette. Külaelu on kõvasti muutnud see, et praegu on kaukaaslasi siin juba rohkem."


Juhan lisab, et tema saab hakkama. 12-aastaselt kolhoosis traktori peal tööle hakanud Juhan ütleb, et saab pensioni 4000 rubla (1800 krooni) kuus. "Mul on veel kanad ja peenrad, saab elatud," räägib ta.


Siis kui Juhan Väli veel noor oli, töötasid kolhoosis enamikus eestlased ja kolhoosi nimi oli Edasi. Kolhoos oli olnud rikas, sest eestlased olid teadagi kõvad töömehed. Siis pandi eestlaste oma naaberkolhoosiga kokku ning läks nagu tavaliselt.


Kanged töömehed eestlased tegid Allmäel vahel trikke ka. Oli üks mees nimega Sibul, igavene "latt", ligi kaks meetrit pikk. Töötas kolhoosis traktori peal. Üks-päev otsustanud, et aitab küll, tahab puhtamat ja vähem kontimurdvat tööd. Otsustas kauplusesse tööle minna.


Esimese, õnnestunud töö-päeva puhul otsustas Sibul sõpradele pisut välja teha. Asi läks käest ära, pidu kestis kaupluses hommikuni. Kui Sibul oli kaineks saanud, läks ta koju, tõi raha, maksis kahju ehk kauplusest ära joodud alkoholi kinni ning teatas, et temale ikka selline peenike poetöö ei istu. Ning läks tagasi traktori peale.


21. sajandi alguse kohta on elu Allmäel piisavalt ränk. Mõni aasta tagasi pidi selle suhteliselt suure külani veetama veetorud, kuid kolm kilomeetrit enne küla lõppes raha ootamatult otsa (loe: tõenäoliselt varastati raha ära) ning trassi torud seisavad siiani mäe otsas küla kohal nagu irvituseks külarahva üle. Iga päev näevad oma unistust, aga tolku pole. See on küla suurim probleem.

Maalihe purustas vana küla

Maalihete tõttu (osa maju vajus toona lihtsalt maa alla või muutus rusudeks) koliti suurem osa külast 1990. aastate algul umbes pool kilomeetrit eemale. Uute majade hoovis pole enam kõigil kaevu ning need pered võtavad oma joogivee... taevast. Suured tünnid seisavad katuseräästa all. "Me oleme harjunud juba vihmaveega," ei tee Nelli Maier sellest suurt numbrit. Igapäevaelust veel. Velsker käib 40 kilomeetri kauguselt rajoonikeskusest üks kord nädalas. Siis, kui bensiini on. Kui ei ole, siis ei tule. Vaadaku ise. Üks kord nädalas käib ka buss, millega saab sinnasamasse rajoonikeskusesse sõita. Väike pood on õnneks külas olemas, kuigi kohalikud arvavad, et varsti pannakse see ka kinni.


Selle eest on Allmäel raamatukogu! Sealt saab isegi eestikeelseid raamatuid laenata. Näiteks teost "Trükkal Lackneri tapmine" või Pascal Laine'i romaani "Irrevolutsioon". On ka mõned aastatetegused SL Õhtulehe numbrid ning mõned vanad ajakirjad. On venekeelne "Kalevipoeg".

"Vanemad inimesed vahel ikka võtavad mõne eestikeelse raamatu lugeda," räägib raamatukoguhoidja Tatjana Statsenko. "Ei saa öelda, et noored eriti laenutaksid."

Kuigi Statsenko on venelanna, tundub ta küla Eesti-ajalugu väga hindavat. Ta ütleb, et aeg-ajalt korraldatakse raamatukogus Eestile pühendet üritusi, raamatukogus seisab suur Eesti lipp ning tagatoas on suur plakat kirjaga "Podgornoje küla asutasid 1868. aastal Eestimaa kubermangust pärit ümberasujad. 30 aasta pärast oli külas 150 majapidamist ja 1053 eestlast".


Hinge hoitakse sees pensioniga ja/või põllu- ja loomapidamisega. Kokkuostjad ikka sõidavad külast läbi. Mõni töötab koolis või kaupluses.


Koolis töötav Nelli Maier räägib, et see aasta müüvad nad lehma maha. "Saame 10 000 rubla (4550 krooni). Ükskord aastas näeme korraga sellist raha," räägib ta emotsionaalselt. "Ei teagi kohe, mida selle rahaga peale hakata. Lapsed õpivad, neile vaja raha, ise tahaks riideid, tuppa oleks ka vaja midagi osta."


Vaatamata vähemusse jäämisele oma külas, kohtab eestlasi tänaval kergesti.

Tamara Vahopskaja (74) tuleb koos poeg Arturiga põllult. "Nii väsinud, kartulitega on nii palju tööd," räägib ta küsimatagi. Ja kui saab teada, et ma olen Eestist, siis jätkab poole lause pealt: "Mul on Eestis isegi rohkem sugulasi kui siin, aga kirjad käivad õnneks korralikult." Korralikult tähendab seda, et umbes kuu ajaga läheb kiri Tallinna kohale, õde Salmele.


Ligi 40 aastat hoopis Bakuus elanud ja kümme aastat tagasi kodukülla tagasi kolinud Milaine Alaküla (70) vabandab, et ta eesti keel on pisut arhailine. Tegelikult tuleb tal eesti keel nagu voolikust. "Kirjutan juba vigaselt. Mõnikord alustan kirjutamist vene tähtedega, aga lõpetan eesti tähtedega," naerab ta.


Küla viimased hingetõmbed

Milaine, kellel passis seisab hoopis Laine, on vist kõige lõbusam eestlane külas. Lõbusa häälega ütleb ta isegi seda, et keegi küla ei aita, kõik peavad ise hakkama saama. Venemaal peavad üldse kõik külad ise hakkama saama.

Siis jääb ta ootamatult vait ja ütleb kindla häälega: "Need on eesti küla viimased hinge-tõmbed."

"Ootame taevast," ütleb kõr-valt vaiksema häälega Nelli Maier.

Aga ega eestlane isegi viimast hingetõmmet ja taevast viitsi niisama oodata.

Nad korraldavad näiteks iga aasta jaanipäeva. Möödunud aastal oli eriti kõva pidu olnud.

"Ilmatu hunnik, terve autokoorem puid toodi kohale. Traktor oli kohal, et kui tulekahju peaks puhkema," läheb Juhan Väli pidu meenutades elevile. "Miilits oli kohal ja puha. Pidu kestis kella üheni öösel. Paljud eestlased üle krai olid siia sõitnud, oma 150 inimest."


Jõule ühiselt ei peeta. "Pole kuskil koguneda ju talvel," kirub Juhan. Klubi (endine kirik) oli, aga selle tassisid uued külaelanikud paar aastat tagasi ehitusmaterjali hankimiseks laiali. Ja ei olnudki enam klubi. Nii lihtsalt lõpeb kõik

В поисках лучшей жизни

По существу, находящийся на Кавказе Ставропольский край был в царской России первой территорией, куда в поиске лучшей жизни разрешили поселиться добровольно переселившимся эстонским крестьянам.

Село Подгорное основали эстонцы в 1868 году или на год раньше пер-вого эстонского певческого праздника. Уже так давно. Известные села ы Абхазии Сулев и Сальме и Красная Поляна в сочи основали эстонцы почти на 20 лет позже.

В начале 20 века жили в Подгорном и в его окрестностях 1200 эстонцев, после гражданской войны в России, к началу 1920 года, осталось 800 человек. Сейчас проживают в Подгорном еще около 60 человек, кто считает себя по национальности, хотя бы немного, эстонцами. По настоящему на эстонском языке из них разговаривают еще около половины. К счастью и некоторые молодые.

73 летний Юган Вели говорит, что до конца последней большой войны Подгорное было чисто эстонским селом. В начале столетия построили эстонцы сами себе церковь и школу, где учились на эстонском языке. В 1930 году Советская власть перестроила церковь в клуб и запретила обучение в школе на эстонском языке. Все так же как и в других эстонских селах России.

Уже наперед знаю, что следующим Юган скажет, что прежде жизнь была лучшей.

"Прежде жизнь была здесь значительно лучше", сказал Юган. "Ходили вместе в кино и в клуб, все были единодушны, сейчас каждый заботится о себе. Жизнь села значительно изменилась из-за того, что сейчас здесь уже больше кавказцев".

Юган добавляет, что он справляется. Начав работать двенадцатилет-ним в колхозе трактористом Юган получает пенсию 4000 рублей (1800 крон) в месяц. "У меня еще есть куры и огород, можно прожить" - говорит он.

Когда Юган Вели еще был молодым, работал в колхозе в большинстве эстонцы и колхоз называли Эдази. Колхоз был богатым, так как известно, что эстонцы были трудолюбивыми. Потом объединили эстонский и соседний колхоз вместе и все пошло как обычно.

Хорошие эстонские работники делали в Подгорном иногда и фокусы. Был один мужчина с фамилией Сибуль, как "столб" почти два метра высотой. Работал в колхозе трактористом. В один прекрасный день он решил, что хватит, хочется чистой и менее тяжелой работы. Решил идти работать в торговлю.

По случаю первого удачного рабочего дня решил Сибуль с товарищами немного отметить это. Дело вышло из под контроля, праздник продолжался в магазине до утра. Когда Сибуль протрезвел, пошел он домой, принес деньги, заплатил в магазин ущерб за алкоголь и объявил, что ему все-таки такая тонкая магазинная работа не подходит и пошел обратно на трактор.

Для начала 21 века жизнь в Подгорном достаточно тяжелая. Несколько лет назад должны были подвести к этому относительно большому селу водопровод, но за три километра от села вдруг срочно кончились деньги (считай по правильному украли деньги) и таким образом трубы трассы лежат до сих пор на горе возле села как для издевательства над людьми села. Каждый день видят свои мечтания, а толку никакого. Это наибольшая про-блема села.

Оползень разрушил старое село

Из-за оползней (часть домов недавно просто провалились под землю или превратились в обломки) переселились из села примерно на полкило-метра в сторону. В новых домовладениях нет уже у всех колодцев, поэтому эти семьи берут себе питьевую воду: из неба. Большие бочки стоят под карнизами крыши. "мы уже привыкли к дождевой воде", не делает Нелли Майер с этого большой проблемы. Еще о каждодневной жизни. Фельдшер приезжает из районного центра за 40 километров один раз в неделю. Тогда когда есть бензин. Когда нет, тогда не приезжает. Один раз в неделю ездит и автобус, которым можно туда же в районный центр ездить. Маленький ма-газинчик, к счастью, есть в селе, но местные считают, что его скоро закроют.

Зато в Подгорном есть библиотека! Оттуда можно брать книги даже на эстонском языке. Например произведение "Убийство трюккала Лакнера" или роман Л.Паскаля "Ирреволюция". Есть также некоторые номера "Вечерней газеты" и некоторые старые исторические письма. Есть "Калевапоег" на русском языке.

"Более старые люди иногда берут читать некоторые книги на эстонском языке", говорит библиотекарь Татьяна Стаценко. Нельзя сказать чтобы молодые иногда брали.

Хоть Стаценко русская, чувствует она ценность истории эстонского села. Она говорит, что время от времени устраиваются в библиотеке мероприятия посвященные Эстонии, в библиотеке стоит большой эстонский флаг, а также в задней комнате находится большой плакат с надписью "село подгорное основано в 1968 году переселенцами из эстонской губернии. Последующие 30 лет было в селе 150 хозяйствующих усадеб и 1053 эстонцев."

Жизнь сохраняется за счет пенсий и огородничества и содержания животных. Закупщики иногда проезжают через село. Некоторые работают в школе и в торговле.

Работающая в школе Нелли Майер говорит, что в этом году они про-дадут корову. "Получим 16000 рублей (4550 крон). Один раз в год увидим сразу столько денег", говорит она эмоционально. "Прямо не знаю, что с этими деньгами буду делать. Дети учатся, им нужно денег, самой хочется одежды, в комнаты тоже надо кое-что купить".

Несмотря на уменьшение в селе эстонцев, на улице эстонцы встречаются часто.

Тамара Вахопская (74) пришла вместе с сыном Артуром с огорода. "Так устала, с картошкой столько много работы", говорит она без вопросов. И когда узнала, что я из Эстонии, тогда продолжает с полпредложения: "у меня в Эстонии больше родственников, чем здесь, но письма к счастью ходят нормально. Нормально значит, что примерно за месяц письмо дойдет до Таллинна сестре Сальме.

Почти 40 лет наоборот жившая в баку и десять лет назад перебравшаяся обратно в родное село Милаене Алакюла (70) оправдывается, что у нее эстонский язык немножко архаичный. На самом деле у нее эстонский язык идет как из шланга. "Пишу уже с ошибками. Иной раз начинаю писать русскими буквами, а кончаю эстонскми" улыбается она.

Последние вздохи села

Милайне, у которой в паспорте написано только Лайне, является наверное самой веселой эстонкой в селе. Веселым голосов говорит она даже то, что никто селу не поможет, со всем должны сами справиться. В России вообще все села должны сами справляться.

Тогда она вдруг неожиданно замолкает и говорит серьезным голосом: "это последние вздохи эстонского села".

"Эдем с неба" сказала в стороне тихим голосом Нелли Майер.

Но эстонец не может так ждать последнего вздоха и помощи от неба.

Они, например, ежегодно отмечают праздник Янов день. В прошлом году был особенно хороший праздник.

"Огромную кучу, целую машину дров привезли на место. Трактор был на месте, на случай, если вдруг пожар случиться", возбуждается Юган Вели при воспоминании праздника. Милиция была на месте. Праздник продолжался до часу ночи. Многие эстонцы со всего края сюды съехались, до 150 человек.

Рождество совместно не празднуют. Ведь негде собираться зимой, ругается Юган. Был клуб (бывшая церковь), но его растащили "новые" жители села, пару лет назад, для добывания стоительного материала. И все, нет больше клуба. Так просто все заканчивается.

Külas sündinud Rudolf hoolitseb küla kodulehe eest

Suguvõsa juuri otsinud mees hakkas lõpuks kogu küla ajalugu kokku korjama.

Allmäe küla ajaloo säilitamise eest tuleb eelkõige tänada Stavropolis elavat Rudolf Vahopskit, tänu kellele on allmäelastel ainsa eesti külana Venemaal oma internetisait.


Abivalmis inimene, 38-aastane Vahopski on viienda põlvkonna eestlane Stavropoli krais, tema tütar, kaheksa-aastane Rita, keda ta üksi kasvatab, aga on juba kuues põlvkond.


Stavropoli miilitsavalitsuses IT-osakonna ülemana töötav Rudolf on sündinud Allmäel, aga kui ta oli veel laps, kolis koos eestlastest vanematega sealt ära. Kuid tema süda jäi Allmäele.


Kõigepealt oma suguvõsa ajalugu, seejärel aga kogu küla ajalugu hakkas ta korjama mõni aasta tagasi. Kohalikud arhiivid, mälestused. Lihtsalt selleks, et teada oma juuri, räägib ta vaikselt naeratades. Ta on väga tagasihoidlik.

Kui minna Rudolfi loodud Allmäe küla internetisaidile, hakkab kohe silma lause: "Kes minevikku ei mäleta, elab tulevikuta."


Mõne aastaga on ta kogunud täiesti unikaalse materjali selle kohta, kuidas ligi 140 aasta jooksul on eestlased Allmäel, aga ka kogu Stavropoli krais elanud. Tema loodud internetikülg http://sugupuu.narod.ru/ on üks infost pungil internetisait, kust leiab üksikasjalikke andmeid eestlaste kohta kogu Kaukaasias.

Родившейся в селе Рудольф заботится об истории села

Человек ищущий корни родства начал в конце концов собирать данные истории всего села.

За сохранение истории села подгорное нужно в первую очередь поблагодарить живущего в Ставрополе Рудольфа Вахопского, благодаря кому только у Подгорненцев, среди эстонских сел есть свой интернет сайт.

Готовый к помощи, 38 летний Вахопский является в Ставропольском крае эстонцем пятого поколения, его дочь, восьмилетняя Рита, кого он один растит, является уже шестым поколением.

Работающий в IT отделении Ставропольского милицейского управления Рудольф рожден в селе Подгорном, но когда он был еще ребенком уехал оттуда вместе с родителями - эстонцами. Но его сердце осталось в Под-горном.

Вначале он стал собирать историю своего рода, а затем и историю всего села стал собирать несколько лет назад. Местные архивы, воспоминания. Просто для того, чтобы узнать свои корни, говорит он тихо, ухмыляясь. Он очень скромный и сдержанный.

Когда зайдешь на созданный Рудольфом интернет сайт о селе Подгорном, сразу бросается в глаза предложение: "Кто не помнит прошлого, живет без будущего".

За несколько лет им собран действительно уникальный материал в этом отношении. Как в течении 140 лет живут эстонцы в селе подгорном, но и во всем Ставропольском крае. Созданная им интернет страница http://sugupuu.narod.ru является в информационном отношении интернет сайтом, где можно найти подробные данные об эстонцах всего Кавказа.


Kodus toob ta mulle näha 1840. aastatest pärineva eestikeelse piibli, mille esimesed ümberasujad kodust kaugele maale kaasa võtsid.


"Aga selle leidsin ma ühe sugulase pööningult," toob ta kapist välja ühe isevärki raamatu. "Eestikeelse töökooli teine lugemik," seisab kaanel. Välja andnud 1924. aastal riiklik kirjastus, Moskva-Leningrad. Koostanud J. Mägi. Lugemikus on kõrvuti Liivi, Hurda ja Jakobsoni luuletused Kollontai, Gorki ja Krõlovi jutukestega.


Rudolf Vahopski on tunnustust väärt mees!


Rudolf Vahopski lagunenud klubi (endise kiriku) taustal.
Рудольф Вахопский на фоне разрушенного клуба (бывшей церкви)

Дома принес он мне посмотреть Библию, на эстонском языке изданную в 1840 году, которую первые переселяющиеся из дома на далекие места взяли с собой.

А вот это нашел я на чердаке у одного родственника, принес он из шкафа одну особенную книгу: "Вторая хрестоматия для профессиональной школы на эстонском языке" обозначено на обложке. Выпушена в 1924 году государственным издательством Москва-Ленинград. Составлен Я.Мяги. В хрестоматии рядом находятся сочинения Лииви, Хурда и Якобсона, Колан-тая, Горького и Крылова.

Рудольф Вахопский является человеком, заслуживающим признания.

Eestlaste surnuaed Allmäel aina võsastub

Isegi kui Allmäel ükskord elus eestlased otsa lõppevad, jääb neid mälestama eestlaste surnuaed külast veidi eemal.


See on üks väga omapärane koht. Seal näeb selliseid metallriste, milliseid Eestis ei kohta. Sarnaseid - kaks ümmargust metalltoru täpselt keskel risti - olen näinud veel vaid Sulevi küla surnuaias Abhaasias. Siiani on surnuaial säilinud massiivne puidust rist, mille üks vana mees ise tegi endale enne surma. Tassis nagu Jeesus seljas kaks prussi surnuaiale ning lõi kokku.


Minu teejuht Allmäel ning eesti kogukonna üks eestvedajaid Stavropoli krais Rudolf Vahopski räägib plaanist, et eestlased tahaksid teha oma vanale surnuaiale aia ümber, et kariloomad ei pääseks haudasid tallama ja riste lõhkuma. Nad arvutasid, et aed läheks maksma 200 000 rubla (90 000 krooni), aga suutsid koguda vaid 26 000 rubla. Kõik on võrdselt vaesed.


Milaine Alaküla kinnitab, et nad peavad oma vanemaid austama ja meeles pidama. "Nii häbi on, et kalmistu on sellises olukorras, aga lihtsalt ei jõua enam," ütleb ta.


Hoolitsetud muljet surnuaed tõesti ei jäta. Võsa tungib peale. Osa haudu on täiesti hooletuses ja ristid lagunevad. Surnute sugulased on lihtsalt ammu ära sõitnud või ise surnud.


Selle eest leiab surnuaias ilusa mälestuskivi kahele Allmäe küla esmaasukale, Juhan ja Ingel Jõgismannile, kes sõitsid kodumaast nii kaugele Hiiumaalt.

Эстонское кладбище в Подгорном зарастает порослью

Даже если в Подгорном, однажды живых эстонцев не будет, останется помнить их эстонское кладбище, находящееся немного в стороне от села.

Это одно единственное место. Там можно увидеть такие железные кресты, каких в Эстонии не встретишь. Одинаковые две круглые металлические трубы точно всередине креста - видел еще только в селе Сулев в Абхазии. До сих пор сохранился на кладбище массивный деревянный крест, который один старый человек сам себе изготовил до смерти. Притащил на себе, как Христос, два бруса на кладбище и скрепил их.

Мой проводник в Подгорном вожак эстонской общины Ставропольского края Рудольф Вахопский гшоворит о планах, что эстонцы хотели бы сделать вогруг старого кладбища ограду, чтобы стада животных не смогли бы толкать могилы и не ломали бы кресты. Они посчитали, что ограда стала бы стоить 200000 рублей (20000 крон), но смогли собрать только 26000 рублей. Все относительно бедны.

Милайне Алакюла подтверждает, что они должны своих предков уважать и помнить. "Так стыдно, что кладбище находится в таком состоянии, но просто уже нет сил", говорит она.

Ухоженного впечатления кладбище действительно не оставляет. Поросль наступает. Часть могил полностью заброшены и кресты ломаются. Родственники умерших просто давно уехали или сами уже умерли.

Но можно найти на кладбище красивй памятник двум основателям села Подгорного Югану и Ингле Егисман, которые уехали из уезда Хийюмаа Эстонии так далеко.

Külast kasvas Nõukogude Liidu kangelane Laar

Allmäelt on pärit üks 11 eestlasest Nõukogude Liidu kangelasi Suure Isamaasõja ajast - Joosep Laar.


1943. aastal hukkunud 38-aastane Laar kordas ametliku ajalookroonika järgi Matrossovi kangelastegu ehk viskus sakslaste kuulipildujadzoti ette. Sellekohase mäletustahvli leiab Allmäe kooli ukse kõrvalt seinalt.

Seersant Joosep Laar oli esimene eestlane, kes sai Kuldtähe oma elu hinnaga.

Nõukogude ajalooõpikute teatel hävitas ta 1943. aastal Leninskoje küla lähedal Kubanimaal 16 fa%isti ja kaks kuulipildujat. "Nüüd sai ta ülesande panna vaikima kaks maruliselt tulistavat dzotti. Esimese dzoti juurde roomates haavas vaenlase granaat teda kõhust. Kogudes viimast jõudu, surus ta oma keha ambrasuuri ette ja sundis vastase kuulipilduja vaikima," tsiteeris mõni aasta tagasi kan-gelastegu kajastanud ajalooallikaid Eesti Ekspress.



Rudolf Vahopski sõnul sai Suure Isamaasõja ajal surma koguni 51 Allmäe küla elanikku. Ka kõigile neile on külas eraldi, jaamasinine mälestusmärk, kuhu on kõigi nimed ilusti peale kantud. Näiteks Laare on hukkunute seas kolm meest. Rõhuv enamik sellest külast pärit langenutest on eesti nimedega.

В селе вырос Герой Советского Союза Лаар

Подгорное является местом рождения одного из 11 эстонцев - героев Советского Союза в великой отечественной войне - Иосифа Лаара.

В 1943 году погиб 38 летний Лаар повторив, по сведениям официальной хроники, подвиг Матросова, бросился на пулеметный немецкий дзот. Памятную доску об этом можно увидеть возле двери на стене Подгорненской школы.

Сержант Иосиф Лаар был первым эстонцем, кто получил звезду Героя ценой своей жизни.

По сведениям учебников Советского Союза уничтожил он в 1943 году в окрестностях села Ленинское краснодарского края 16 фашистов и два пу-лемета. Теперь получил он задание заставить замолкнуть два бешено стрелявших дзота. Продвигаясь ползком к первому пулемету он был ранен в живот вражеской гранатой. Собрав последние силы, он прижал своё тело на амбразуру и заставил замолчать вражеский пулемет, цитировал несколько лет назад исторические источники о героических делах (Эстонский экспресс).

По словам Рудольфа Вахопского в период Великой Отечественной войны погибли всего 51 житель села Подгорного. Всем им в селе есть синий памятник, на котором отчеканены имена всех. Например Лааров среди погибших 3 человека. Абсолютное большинство погибших жителей этого села имеют эстонские имена.